.svg)
Bonsai je umetnost uzgajanja minijaturnih drveća u posudama, koja potiče iz drevne Kine, ali je kasnije usavršena i popularizovana u Japanu. Umetnost bonsaija ne podrazumeva samo uzgoj biljaka već i estetsko oblikovanje stabla i grana kako bi se stvorio minijaturni prikaz prirodnog drveća.
Bonsai potiče iz Kine, gde je praksa uzgajanja minijaturnih pejzaža i drveća u posudama bila poznata kao "penjing". Ova umetnost je kasnije preneta u Japan, gde je evoluirala u ono što danas poznajemo kao bonsai. Japanska verzija je postala sinonim za minimalizam i suštinsku prirodnost, usredsređujući se na individualno drvo i njegovo oblikovanje.
Staro poreklo: Prvi pisani zapisi o uzgoju minijaturnih stabala u posudama potiču iz kineske dinastije Tang (oko 618-907. godine). Japanci su ovu tehniku preuzeli tokom perioda Heian (794-1185) i razvili je u jedinstvenu umetničku formu.
Bonsai predstavlja više od same hortikulture; to je umetnička forma koja simbolizuje ravnotežu, harmoniju i dugovečnost. U Japanu se veruje da bonsai odražava mir, meditaciju i prirodnu lepotu.
Postoji mnogo stilova bonsaija, uključujući formalni uspravan stil (Chokkan), neformalni uspravan stil (Moyogi), kaskadni stil (Kengai), polukaskadni stil (Han-Kengai), nagnuti stil (Shakan) i mnoge druge. Svaki stil oponaša oblik drveća u prirodi.
Bonsai drveće može živeti jako dugo, često prelazeći životni vek osoba koje ga neguju. Postoje primeri bonsai drveća starih preko 800 godina, što ih čini jedinstvenim živim naslednicima.
Bonsai drveću je potrebna odgovarajuća količina svetlosti da bi raslo i napredovalo. Većina bonsai vrsta preferira svetlo mesto sa indirektnom sunčevom svetlošću. Drveće koje prirodno raste na otvorenom, kao što su borovi, masline ili hrastovi, obično treba držati napolju tokom proleća i leta. Sobne vrste bonsaija, poput fikusa ili japanske borovnice, mogu ostati unutra, ali im treba puno svetla.
Zalivanje bonsaija je ključni aspekt nege. Zemlja u saksiji ne sme se osušiti potpuno, ali ne sme biti ni prevlažna. Pre nego što zalijete, proverite da li je zemlja suva na dodir. Zalijte biljku temeljno dok voda ne počne da izlazi iz otvora na dnu saksije. Učestalost zalivanja zavisi od vrste drveta, klime i veličine saksije, ali generalno, leti je potrebno češće zalivanje nego zimi.
Bonsai se redovno obrezuje kako bi se održao njegov oblik i podstakao gust rast. Postoje dva osnovna tipa obrezivanja: obrezivanje grana (da bi se formirao oblik drveta) i obrezivanje korena (kada se drvo presađuje kako bi se podstaklo bolje zdravlje i rast). Oblikovanje se može postići i žicama, koje se koriste za usmeravanje rasta grana.
Đubrenje se obično vrši jednom mesečno tokom perioda aktivnog rasta (proleće i leto), dok se tokom zime smanjuje ili potpuno prestaje. Koristite tečno ili granulisano đubrivo posebno formulisano za bonsai drveće, tj. u našem slučaju za Fikus.
Većina bonsai drveća treba da se presađuje svakih 2-5 godina, u zavisnosti od vrste i brzine rasta. Presađivanje pomaže u obnovi zemljišta, podmlađivanju korenovog sistema i održavanju biljke zdravom. Prilikom presađivanja, obrezivanje korena je neophodno kako bi se podstakao rast novog korenja i održala veličina drveta.
Većina bonsai vrsta preferira umerenu vlažnost i temperature. Unutrašnje vrste bonsaija treba držati podalje od direktnih izvora toplote i promaje, dok spoljašnje vrste treba zaštititi od ekstremnih vremenskih uslova.
Pravilna nega bonsai drveta zahteva posvećenost i strpljenje, ali može doneti veliko zadovoljstvo i omogućiti vam da uživate u umetnosti prirode na jedinstven način. Svako bonsai drvo je jedinstveno i razvija se kroz interakciju sa svojim negovateljem, čineći ga posebnim delom žive umetnosti.
